Bijelo Polje

Vaš pogled na grad

KROZ ERASMUS PROGRAM MLADI RAZMJENJUJU ISKUSTVA

KROZ ERASMUS PROGRAM MLADI RAZMJENJUJU ISKUSTVA

Prije tri dana je u EU info Kutku predstavljen Erasmus plus Montenegro, EU program za razmjenu mladih sa inostranstvom. Pored zvaničnog predstavljanja Erasmus programa, govornici su bili i mladi koji su prošli kroz program Erasmusa, a boravili su u Njemačkoj I Litvaniji. Te su podijelili svoja iskustva i utiske sa prisutnim studentima i srednjoškolcima.


Predstavnica Erasmus programa Vanja Drljević predstavila je Erasmus plus program mladima. Kako je kazala njima jesu mladi u fokusu i iskazala je veliko zadovoljstvo zbog rada sa njima. Smatra da je važno da svaki student makar jednom dobije priliku da tokom perioda studiranja boravi u nekoj od zemalja EU, kako bi imali neko međunarodno iskustvo.


“Odlazak u zemlje EU radi studiranja, nije samo puko studiranje i polaganje ispita već je mnogo više od toga. Mnogo doprinosi razvoju pojedinca, osamostaljivanje, sklapanje različitih kontakata, olakšavanje kod zapošljavanja i slično. Međunarodna kreditna mobilost predstavlja dio programa koji mladi mogu koristiti. On podrazumjeva jedan ograničen period boravka u inostranstvu zarad studiranja i tokom tog boravka u inostranstvu dobijaju se krediti koje studenti imaju na fakultetima. Da bi uopšte mogli otići u inostranstvo mora se položiti određeni broj kredita na fakultetu”, rekla je Vanja u uvodnom djelu predstavljanja programa.

KROZ ERASMUS PROGRAM MLADI RAZMJENJUJU ISKUSTVA


“Crna Gora je jedna od partnerskih zemalja koje koriste program Erasmus plus. Erasmus plus program obuhvata gotovo čitav Svijet. Projekat međunarodna kreditna mobilost prodrazumijeva mobilnost iz Crne Gore prema zemljama koje su programske. Studentska mobilnost može biti od dva do dvanaest mjeseci, a može biti I period stažiranja, isto tako od dva do dvanaest mjeseci. Osim studentske mobilnosti postoji I nastavna od 5 do 60 dana, kao I administrativna. Studenti se mogu prijaviti od osnovnih do doktorskih studija, jedino se ne može prijaviti student prve godine. Da bi neko bio prihvatljiv potrebno je da bude student nekog univerziteta koji je priznat I ima akreditaciju. Prije odlaska najvažnije je definisati pripremni proces sa prodekatom za međunarodnu saradnju I prodekanom za nastavu. Svim korisnicima su plaćeni putni troškovi, školarina, zdravstveno osiguranje I naravno troškovi života. Prosječna stipendija iznosi 850 eura mjesečno, ali to je u zavisnosti od standarda države u kojoj student boravi. U slučaju da je korisnik lice sa invaliditetom, postoje I dodatni troškovi, a to su troškovi za njegovog pratioca”, zaključila je ona.


Vanja je najavila da će uskoro biti objavljeni konkursi za mobilnost učenika srednjih stučnih škola.


Nakon uvodnog djela u kojem je predstavnica, govorili su I korisnici programa koji su podijelili svoja iskustva sa prisutnima. Nina Dejanović iz Herceg Novog je boravila jedan vremenski period u Litvaniji, a studira na pomorskom fakultetu.


Nina je u svom uvodnom izlaganju kazala da joj je drago što će kao ambasador u očima prisutnih moći da im prenese dio znanja I iskustva. Takođe dodala je da smatra da organizacije kao što je NVO MMNE I projekat “Eu Kutak” izuzetno bitni za mlade. Kao I da je to prednost mladih sa sjevera, zato što se mogu informisati o svemu što je bitno za njih.


“U srednjoj školi bavila sam se tehnološkim dijelom nauke, strukturom izrade broda I slično, a nakon toga upisala sam menadžment u pomorskoj logistici. Onda sam preko Erasmusa spojila ta dva segmenta na akademiji za pomorstvo u Litvaniji, jedan od razloga zašto sam ja izabrala Litvaniju bio je zato što je Litvanija centar pomorske industrije za sjevernu evropu. Tu se nalazi jedna od najstarijih I najrazvijenijih luka. Ta zemlja je jedna od najrazvijenijih zemalja u tom pomorskom smislu, njima se čitava privreda okreće oko toga. Prije svega jako je bitno da imate dobru komunikaciju sa ljudima koji su koordinatori, koji bi vam pomogli I uputili vas. Postoji spisak fakulteta, bilo je dosta pomorskih univerziteta I akademija u Evropi. Ali, ja sam izabrala Litvaniju I nisam zažalila, taj fakultet mi je pružio isto što je I moj fakultet imao, samo sa jednom dužom tradicijom internacionalnošću I svim tim segmentima gdje sam se ja osjećala kao evropski student. Nešto što često pomenem kada me pitaju za Erasmus je to što sam upoznala studente iz evrope I naučila kako oni funkcionišu. Upoznala sam njihova interesanja, kulturu, teme o kojima pričaju. Srednjoškolci bi već sad trebali razmišljati koji bi fakultet upisali a onda da razmišljaju i o Erasmus programu, zato što je čar u tome što oni ne kanališu svoja znanja. Ja sam iskoristila priliku da naučim one iznautike što mi je ostalo, što nisam mogla da učim na fakultetu, a ipak volim taj predmet. Upisati neki fakultet koji ima stiktno neko ime, ne znači da to treba negdje da vas zadrži da ne učite nešto što volite, a evropski univerziteti to svakako mogu da vam ponude. Ja sam naišla na jedan problem sa dokumentacijom, ali spasilo me je to što sam ponijela sa sobom debelu fasciklu sa dokumentima, vise dokumenata imati kod sebe je bolje. Nisam se držala stikne liste, nego sam ponijela svu dokumentaciju. Erasmus je divan program za CV, meni lično je mnogo značilo jer sam poslije ovoga otišla u Ameriku, dosta mi je značilo kada su vidjeli da sam bila korisnica Erasmus plusa. Smatram da trebamo otići negdje drugo da pokupimo iskustva a onda da radimo na razvoju naše zemlje. U Litvaniji su me učili mnogim stvarima, ali sam I mnogo obogatila svoj rječnik, išli smo na izlete, kao ljubitelj sporta pronašla sam tamo klub u koji sam trenirala I naučila mnoge pokrete koje nisam naučila u svom klubu u Herceg Novom. Boravak u zemlji bih objasnila sa dva aspekta, prvi je naravno obrazovanje taj primarni dio zbog kojeg idete, da pokupite neko znanje, da prosto vidite gdje ste u tom akademskom smilu. A druga fraza je internacionalni karakter, iskustvo kroz socijalni I kulturni napredak. Ponijela sam mnogo uspomena, stekla najbolju drugaricu koja je iz Rumunije i upoznala razne kulture I sigurno ću opet iskoristiti priliku koju pruža Erasmus”, rekla je Nina u svom izlaganju.


A nakon Nine sa prisutnima je podjelio svoja iskustva iz Njemačke, Ernad Spahić, student pete godine farmaceutskog fakulteta u Podgorici.


“Prije svega bih vam rekao na koje stvari bi posebno trebali obratiti pažnju. Tipa na sajtu univerziteta Crne Gore raspisan je veliki broj Erasmus stipendija, međutim za određene univerzitete postoje određeni fakulteti koji se mogu prijaviti. Kolege koje bi se eventualno htjele prijaviti u nekoj budućnosti za taj univerzitet, trebali bi se preko sajta detaljnije informisati. Da ne bi dolazili u situaciju mojeg mlađeg kolege koji je bio oduševljen Mediteranskim fakultetom u Grčkoj. Međutim on je pripremio svu dokumentaciju ali posljednji dan kada je pogledao na sjatu video je da na tom univerzitetu uopšte nema farmaceutskog fakulteta, pa je morao odustati. Takođe pažnja se mora obratiti na to koji predmeti mogu biti priznati kod nas, ukoliko se polažu u drugoj državi. Bilo je slučajeva da se neko detaljno ne informiše pa poslije toga mora da produži cijeli semester. Studenti prirodnih nauka mogu se prijaviti da idu na dva do tri mjeseca u inostranstvo zbog naučno – istraživačkog rada. Mene učenje samo po sebi nije ispunjavalo, htio sam vise da naučim, te sam tako odlučio da se prijavim za Erasmus plus program. Bio sam još u plusu što sam se kroz komunikaciju sa kolegama dogovorio da se zajedno prijavimo, zajedno smo otišli dobili samo pozitivna iskustva. Nas iz Crne Gore je bilo sedmoro, tako da smo bili jedna mala istraživačka grupa koja se bavila sintezom jedinjenja koja možemo koristiti u farmaciji. Ja sam se savjetovao sa starijim kolegama koji su bili korisnici Erasmusa godinu ranije. Oni su nas savjetovali vezano za kartice studentske koje nas sleduju I nose mnoge benefite sa sobom, besplatne autobuske karte, hranjenje u menzi I slično. Upoznali smo brojne ljude sa mnogo različitih kultura, kultura dijaloga mi se potogovo dopala, upoznajući nove ljude I kulture mi širimo vidike I poglede na svijet. Upozvanjem novih ljudi smanjujemo predrasude koje neko možda ima. Mi smo odlično funkcionisali, zajedno smo išli na izlete, izlazili u grad, organizovali karaoke gdje je svako predstavio muziku svoje države, trenirao sam zajedno sa njima I učestvovao na turnirima. Jako dobra stvar u svemu je što su Njemačke labaratorije za studente prirodnih nauka jako dobro opremnjene I pružaju mnogo bolji ugađaj, dok u našim labaratorijama imamo aparaturu koju ne možemo koristiti bez asistenata. Prijavom u Njemačku dobijate čitavu lepezu povoljnosti kao da ste stanovnici te države, a za naučno usavršavanje je idealno mjesto. Još jedna jako dobra stvar je što su oni mogli da nas pošalju u Crnu Goru za naš master rad preko Erasmus programa, a oni da nam daju njihovu stipendiju I dobijamo diplomu master diploma sa njihovog univerziteta koja je priznata u cijeloj EU. Erasmus iskustvo je veoma pozitivno I svaki student treba to barem jednom da proživi, treba širiti broj poznanstva. Mi smo upravo tako dogovorili da uskoro sarađujemo sa kolegom iz Albanije na naučnom projektu”, rekao je Ernad.


Projekat „ EU info kutak na sjeveru Crne Gore” u Bijelom Polju sprovodi NVO MMNE, a finansijski je podržan kroz javni poziv OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika – M’BASE. Projekat OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika – M’BASE sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO). U partnerstvu sa njemačkom fondacijom Friedrich Ebert (FES), NVO Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP) i NVO Politikon mreža. A u saradnji sa Ministarstvom javne uprave, digitalnog društva i medija i kancelarijom za evropske integracije Vlade Crne Gore.
Projekat finansira Evropska unija.