RISTO RATKOVIĆ – AUTOBIOGRAFIJA

Risto Ratković – star 21 – 23 g. rođen u Bijelom Polju (Sandžak), u tgovačkoj kući. U prvom razredu osnovne škole zaljubio se i napisao ljubavno pismo u stihovima. Rano detinjstvo proveo u fanatičnoj pobožnosti. Tada je iz crkve ukrao jednu ikonu i spremao se za ubistvo. U četrnaestoj godini otputovao za Tirol, gde je u katoličkom internatu usadio u sebe starhovitu mržnju prema katoličkoj, a malo posle i prema svakoj, crkvi. Od svoje petnaeste godine često prisustvovao umiranjima. Do pretposlednjeg razreda gimnazije prezirao sve stihove, čitao samo prozu, najviše rusku. 1923. upisao se na beogradski univerzitet. I pored svih stvarnih teškoća, pratio literaturu ali je uvek radije otišao na sastanak sa nekom kuvaricom nego sa književnikom. Prezire izmirenja.
Živi vrlo diskretno i metafizčki slobodno. Neverovatno sentimentalan i abnormalno senzibilan. Apstraktno svirep, ustvari antisadista. Mržnja u njemu može da se transformiše, al nikad leš da postane. Zaboravio je u osetljivosti vreme kada je legao u postelju i ustajao bez psovke. Imao vanredno pamćenje mirisa, slika se seća samo podsvesno. Poznaje dobro bolnice, predgrađa i aps, interesuje ga kriminalistika i mnogo voli Frojda.
Fizički dosta slab, ali ne postoji pogled koji njegove oči ne bi mogle izdržati.
Uvijek je gotov da umetnost odbaci radi nečeg višeg.
Izvor: Ratkovićeve većeri poezije