KIRIJE U EVROPI PONOVO RASTU: CRNA GORA BILJEŽI RAST OD 4,8 ODSTO

Rast kirija nastavlja da opterećuje domaćinstva širom Evrope, a u brojnim državama nadmašuje ukupnu inflaciju. Posebno se izdvajaju Rumunija i Hrvatska, koje su, prema analizi Euronews Businessa, zabilježile najveća godišnja povećanja u Evropskoj uniji.

Podaci Eurostata pokazuju da su stvarno plaćene kirije za stanovanje između drugog kvartala 2025. i istog perioda 2026. godine u EU porasle za tri odsto. Razlike među državama bile su velike: u Finskoj nije bilo rasta, dok je u Rumuniji iznosio 43,5 odsto, a u Hrvatskoj 40,1 odsto.

Ukupna inflacija u tom periodu dostigla je 9,5 odsto u Rumuniji i 4,8 odsto u Hrvatskoj, pa je i nakon njenog uračunavanja rast kirija u obje zemlje premašio 30 odsto. Na trećem mjestu u EU bila je Slovenija, sa nominalnim povećanjem od 10 odsto i realnim rastom nešto većim od šest odsto.

Institucije koje Eurostatu dostavljaju podatke povezuju nagla poskupljenja u Rumuniji i Hrvatskoj s promjenama cijena zakupa stanova u javnom vlasništvu. Rumunska vlada kao glavni razlog navodi povećanje administrativno određenih kirija za nekretnine u vlasništvu države i lokalnih administrativnih jedinica.

Ipak, dr Adriana M. Soaita sa Univerziteta u Glazgovu smatra da takvo objašnjenje nije dovoljno. Kako je kazala za Euronews Business, javni stanovi za izdavanje čine mali dio ukupnog stambenog fonda, a njihove kirije znatno su niže od privatnih. Zbog toga bi, prema njenoj ocjeni, čak i trostruko povećanje tih kirija imalo ograničen uticaj na ukupni prosjek.

Soaita ukazuje na mogućnost da visoke stope rasta, nakon što se razmotre inflacija, metodologija Eurostata i neformalni sektor, dijelom odražavaju ulazak novoizgrađenih ili potpuno renoviranih nekretnina na tržište.

U Hrvatskoj je, prema objašnjenju institucije koja dostavlja podatke, nagli rast posljedica odluke zagrebačkih vlasti da povećaju zakupnine u kategoriji socijalnog stanovanja.

Kada se, uz EU, posmatraju i zemlje kandidati za članstvo i članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), najveće povećanje zabilježeno je u Turskoj. Kirije su između drugog kvartala 2025. i drugog kvartala 2026. porasle za 49,6 odsto.

Za razliku od Rumunije i Hrvatske, rast u Turskoj bio je postepen, bez iznenadnog skoka. Istovremeno je ukupna inflacija premašivala 30 odsto, pa je realno povećanje kirija bilo manje nego u ove dvije članice EU.

Dvocifren rast zabilježen je i u Srbiji, gdje su kirije povećane za 12,5 odsto. Slijede Bugarska sa 9,9 odsto, Sjeverna Makedonija sa 9,2 odsto, Island sa 8,6 odsto, Grčka sa 7,5 odsto, Češka sa 6,2 odsto i Albanija sa šest odsto. U Slovačkoj i Litvaniji rast je iznosio po 5,3 odsto, a u Portugalu 5,2 odsto.

Među četiri najveće ekonomije EU, jedino je Italija, sa povećanjem od 3,5 odsto, bila iznad prosjeka Unije. U Španiji su kirije porasle za 2,5 odsto, u Njemačkoj za 2,1 odsto, a u Francuskoj za 1,6 odsto. Kada se uračuna inflacija, u ove tri zemlje nije bilo realnog rasta kirija, kao ni u Belgiji, Estoniji, Finskoj i Luksemburgu.

Poređenje avgusta 2025. i avgusta 2026. pokazuje rast kirija u EU od 2,9 odsto, što uglavnom odgovara trendu iz kvartalnih podataka. Izuzetak je Hrvatska, u kojoj je godišnje povećanje u avgustu iznosilo znatno nižih 4,3 odsto. Razlika proizlazi iz naglog skoka indeksa između jula i avgusta 2025. godine, koji utiče na rezultate poređenja različitih perioda.

Emma Rosser, direktorica istraživanja sektora stanovanja za Evropu, Bliski istok i Afriku u kompaniji JLL, upozorava da zbirni podaci Eurostata obuhvataju sve zakupe i zato ne odražavaju u potpunosti pritisak s kojim se suočavaju novi zakupci. Prema njenim riječima, kirije kod novih ugovora i dalje snažno rastu, a taj rast se ubrzava, što bi moglo nagovijestiti dodatne poteškoće na tržištu.

Rosser kao ključni problem navodi veliku konkurenciju za ograničen broj dostupnih stanova u evropskim gradovima. Nesklad između ponude i potražnje prisutan je širom Evrope, a naročito je izražen tamo gdje kirije najbrže rastu.

Dr Nóra Teller, istraživačica Instituta za metropolitanska istraživanja u Budimpešti, ocjenjuje da poskupljenja podstiču ekonomski i demografski faktori, uz nedovoljnu ponudu stanova. Dug period niskih kamatnih stopa olakšavao je zaduživanje za kupovinu nekretnina, ali je nagli rast troškova kredita 2022. godine mnoge potencijalne kupce prve nekretnine usmjerio ka privatnom zakupu.

Dodatni pritisak, prema njenoj ocjeni, stvara sve izraženije posmatranje stanovanja kao finansijske imovine. Institucionalni investitori, fondovi privatnog kapitala, fondovi za ulaganje u nekretnine i kupci stanova namijenjenih izdavanju sve češće pristupaju stanovanju prvenstveno kao ulaganju, potiskujući njegovu ulogu društvenog dobra.

Crna Gora: Rast kirija usporio na 1,3 odsto

Prema podacima Eurostata prikazanim na grafikonima, kirije u Crnoj Gori u drugom kvartalu 2026. bile su 4,8 odsto više nego godinu ranije, čime je rast premašio prosjek EU od tri odsto. Međutim, u avgustu je godišnja stopa rasta iznosila 1,3 odsto, znatno ispod evropskog prosjeka od 2,9 odsto.

Crna Gora je tako u avgustu imala najmanji pozitivan rast kirija među prikazanim zemljama, dok je jedino Finska zabilježila pad. Rast je bio sporiji nego u Srbiji, Sloveniji, Sjevernoj Makedoniji, Albaniji i Hrvatskoj. Podaci ukazuju na usporavanje poskupljenja, ali ne i na pad kirija ili zaključak da je iznajmljivanje stanova u Crnoj Gori povoljno.

Izvor: Bankar