PRIČA MIRZETE – MIKE IDRIZOVIĆ, KREATIVKE ČIJE RUKOTVORINE PUTUJU EVROPOM: „MOJ SAN PRETVARAM U JAVU“

PRIČA MIRZETE – MIKE IDRIZOVIĆ, KREATIVKE ČIJE RUKOTVORINE PUTUJU EVROPOM: „MOJ SAN PRETVARAM U JAVU“

Bjelopoljka Mirzeta – Mika Idrizović godinama stvara unikatne rukotvorine koje su pronašle put do kupaca širom Evrope. Ova kreativna majka dvoje odrasle djece svoj talenat razvija od najranijeg djetinjstva, a danas njena radionica predstavlja njen mir, terapiju i izvor neiscrpne inspiracije.

„Od malih nogu sam imala talenat i voljela raditi kreativne radove, crtanje mi je išlo od ruke. Posao koji sada radim bio je moj hobi, a zadnjih nekoliko godina to je moje zanimanje. Bavim se izradom ručnog unikatnog nakita, ukrasnih kutija dekupaž tehnika, tespija, privjezaka, raznih ukrasa i sve ostalo“, kazala je Idrizović za portal “Vijesti iz Bijelog Polja” i dodaje da je radila u organizaciji Djeca Crne Gore, gdje su pravili suvenire, nakit i ukrasne kutije dekupaž tehnika. “Kada se završio projekat, ja sam nastavila kući. Prve kutije i ukrase koje sam napravila objavila sam na Facebooku, mnogi su se zainteresovali i tako polako moj hobi se pretvara u posao.“

Kreativnost je, kaže, duboko ukorijenjena u njenoj porodici.

„Od malih nogu sam voljela crtanje i kreativne radove, u našoj porodici je bilo talenata još mnogo, moj stariji brat crta, njegov sin ima isti talenat, moj sin isto, šteta što oni to nisu nastavili, sigurna sam da bi bili najbolji u tome“, dodaje ona.

Njena radionica danas je ne samo radni prostor, već i lična oaza mira.

„Meni sada moj posao mnogo znači, radim ono što zaista volim, pronašla sam sebe u tome, da mi ide od ruke, da me ispunjava, da je to jedan vid terapije, moja radionica je postala moja oaza mira i stvaralaštva. Moje radove mogu opisati ljudima koji ih nisu vidjeli, slika i uživo nije isto. Radim isključivo na kvalitetu i da izgleda lijepo naravno. Uspijeva mi da napravim baš onako kako mušterije poruče. Moj stil je da moji radovi budu drugačiji od ostalih koji rade isto što i ja“, navodi sugrađanka.

Govoreći o procesu nastanka svakog rada, otkriva da inspiracija dolazi prirodno, spontano.

„Što se tiče inspiracije za nove radove, nekako to dolazi samo po sebi, dok npr. radim neku kutiju u glavi mi se vrti drugi motiv koji već mogu prenijeti na drugu kutiju, sve spontano dođe. Boje prilagođavam, posebno po želji mušterija“, kazala je Idrizović.

Njena svakodnevica je usklađivanje brige o teško bolesnoj majci i posla koji joj donosi mir.

„S obzirom da je moja radionica u sklopu kuće, tako da nemam određeno radno vrijeme. Imam obavezu oko majke koja je bolesna, zahtijeva baš maksimalnu njegu. Sve to kada završim, prelazim na onaj dio posla, to jest moju radionicu. Šolja kafe i nastavljam moj omiljeni dio posla.“

Vrijeme izrade svakog proizvoda zavisi od tehnike i kompleksnosti.

„Što se tiče vremenski koliko mi treba da završim jedan rad, zavisi od rada. Neki zahtijevaju više vremena ako se radi o dekupaž tehnici, to je malo duži proces: farbanje, nanošenje motiva, lakiranje, ukrašavanje. Ako se radi o nakitu i to isto zavisi šta radim. Gledam da ispadne dobro bez propusta. I od mušterija tražim vremena da mi daju malo duže da bi im to odradila kako kažu – kao za sebe.“

„U stvari to i radim za sebe, jer to je moj pečat. Ako ja odradim dobro, srećna sam koliko i mušterija.“

Kupci do nje dolaze spontano, najviše zahvaljujući preporukama.

„Do mušterija dolazim preko društvenih mreža Facebooka, Instagrama i zaista što me čini posebno srećnom jesu preporuke. Kada me preporuče, shvatim da je mušterija zadovoljna i da mi vjeruje. Zahvalna sam im na tome.“

Najljepši trenutak u poslu, kaže, onaj je kada mušterija preuzme svoj rad.

„Kada predajem mušteriji rad koji je poručen, onaj trenutak nestrpljivo iščekujem da vidim reakciju na licu i to oduševljenje nema cijenu. To je onaj trenutak kada mi daje još jedan vjetar u leđa da idem još dalje i stvaram još više, bolje.“

Nikada nije pomislila da odustane.

„I nema trenutaka da sam ja pomislila da prestanem da se bavim ovim poslom, to je što volim i neću prestati nikad.“

Iako je bolest majke uticala na njen posao, Mika ne odustaje od planova da ga razvije.

„Ja u stvari imam planove za proširivanje radionice. Teško mi je pao momenat kada sam morala zatvoriti suvenirnicu koju sam otvorila u Tuzima zbog bolesti moje majke. Naravno da je majka u prvom planu, ali sam bila uporna da ne odustanem od onog što volim da radim i pored teškog perioda koji me i iscrpljivao”, istakla je Mirzeta za VBP portal.

Za kraj, šalje snažnu poruku ženama.

„Moja poruka svim ženama, ne plašite se, nemate šta izgubiti, krenite putem svojih snova. Ja svoj san pretvaram u javu“, poručuje Idrizović.

*Sponzor teksta Butici Barbosa