MLADI BJELOPOLJAC RIZO DLAKIĆ: OD KONOBARISANJA SA 13 GODINA DO FOTOGRAFIJE I ZANATA

MLADI BJELOPOLJAC RIZO DLAKIĆ: OD KONOBARISANJA SA 13 GODINA DO FOTOGRAFIJE I ZANATA

Mladi Bjelopoljac Rizo Dlakić primjer je kako se radne navike stiču od malih nogu i kako se upornost, radoznalost i spremnost da se uči mogu pretočiti u svestran životni put. Iako danas kao primarni posao izdvaja fotografiju, Rizo, iako je veoma mlad, iza sebe ima godine iskustva u raznim poslovima – od ugostiteljstva i zanata do rada na automobilima i motorima.

Svoj prvi ozbiljan dodir sa radom imao je veoma rano. Kako kaže, već sa 13 godina počeo je da konobariše u lokalu kod oca.

„Sa 13 godina sam počeo da konobarišem u lokalu kod oca. Jedan od gostiju mi je rekao da je dobro raditi kao konobar jer, pored plate, imaš i dodatnu zaradu kroz bakšiš. Već sam dolazio i pomagao ocu, želio sam da sam zarađujem svoj novac, a u tim godinama sam mogao raditi samo kod nekog svog“, kazao je Dlakić.

Uporedo sa ugostiteljstvom, Rizo je sve više bio uključen i u majstorske poslove, pomažući ocu, što je kasnije otvorilo vrata novim interesovanjima.

„Počeo sam da pomažem ocu u majstorskim poslovima, a vremenom se probudila i ljubav prema motorima. Prvi motor sam kupio sa 16 godina, a zatim sam počeo da radim i na uređivanju motora i automobila“, rekao je on.

Fotografija je, kako ističe, u njegov život ušla spontano, bez velikih očekivanja.

„Ljubav prema fotografiji rodila se prirodno. Kao i većina mladih, pratio sam youtubere i to mi se svidjelo. Na gradskoj pijaci sam vidio foto-aparat i kupio svoj prvi. Počeo sam da fotografišem ljude oko sebe, ne razmišljajući da će to jednog dana postati moj primarni posao. Vremenom su mi ljudi predlagali da se ozbiljnije posvetim fotografiji“, ispričao je Dlakić.

Veliku ulogu na tom putu imala je podrška porodice i kolega.

„Najveća podrška mi je bila porodica, posebno otac. Kada sam počeo ozbiljnije da se bavim fotografijom, veliku podršku sam imao i od kolege i sugrađanina, fotografa Jasmina Mešića“, naglasio je.

Danas mu je fotografija osnovni izvor prihoda, dok ostali poslovi ostaju dio njegove svakodnevice.

„Trenutno mi je primarni posao fotografija – svadbe, veselja, rođendani. Pored toga, bavim se i majstorskim poslovima poput keramike, vodoinstalacija, fasada, kao i sređivanjem automobila – poliranje, farbanje i lakiranje. To uglavnom radim u slobodno vrijeme, više kao hobi“, rekao je.

Smatra da ga je sam život usmjerio ka svestranosti.

„Životni put me je naveo da budem svestran. U početku nisam imao posebnu ljubav prema ovim poslovima, ali su mi bili interesantni. Vremenom sam zavolio sve čime se danas bavim. Kao dijete sam želio da se bavim muzikom, i to je jedino čime se danas ne bavim“, dodao je uz osmijeh.

Profesionalni iskorak u fotografiji, kako kaže, došao je zahvaljujući kolegama.

„U početku sam radio samo manje događaje, ali su me kolege, da bih napredovao, ‘bacile u vatru’. Tako je počelo moje ozbiljnije, profesionalno bavljenje fotografijom“, kazao je Dlakić.

Zanatski poslovi, ističe, bili su dio porodične obaveze, ali i važna škola rada.

„Kao najstarije dijete počeo sam da pomažem ocu u zanatu. On me je nakon posla nagrađivao sa po desetak eura, što mi je bila dodatna motivacija da nastavim“, rekao je.

Zbog toga danas mladima otvoreno savjetuje da se ne ustručavaju zanata.

„Uvijek bih preporučio mladima da se bave zanatom. Kada si sam svoj gazda, to je najbolje. Zanati su dobro plaćeni i traženi i mislim da je nemoguće da neko ko zna zanat ostane bez posla. Ipak, smatram da je najbolje opredijeliti se za jedan, iako se ja bavim sa više njih“, poručio je.

Govoreći o tempu života, Rizo ističe da je na rad navikao odmalena.

„Od malih nogu sam navikao na brz tempo. Ovi poslovi nemaju uvijek isti obim posla, pa popunjavam slobodno vrijeme. To me motiviše – nije mi dosadno, posao mi je ujedno i zabava, a naravno tu je i finansijska motivacija“, rekao je.

I pored brojnih obaveza, uspijeva da pronađe vrijeme za sebe.

„Slobodno vrijeme uglavnom koristim u večernjim satima – fudbal, društvo, posebno zimi. Trudim se da se posvetim sebi. Kada radiš sa dobrim ljudima, posao ne iscrpljuje toliko, a kod zanata je dobro i to što uglavnom sam određuješ kada i koliko radiš“, kazao je.

Podrška okoline, priznaje, nije uvijek bila bezrezervna.

„Okolina me je uglavnom podržavala, posebno kada je u pitanju fotografija. Kod zanatskih poslova to nije uvijek bio slučaj, jer su smatrali da sam premlad. Društvu je ponekad smetalo što nisam imao jasno radno vrijeme pa nisam mogao biti prisutan uvijek i provoditi vrijeme sa njima, makar ne onoliko koliko su oni provodili vremena zajedno“, naveo je.

U budućnosti želi da se fokusira na jednu oblast.

„Planiram da se u budućnosti bavim samo jednim poslom. Još nisam siguran da li će to biti fotografija ili neki drugi biznis, ali želim da se posvetim jednoj stvari“, rekao je.

Za kraj, naš mladi sugrađanin mladima šalje poruku ohrabrenja.

„Zanat je često pravi izbor, ali zahtijeva strpljenje i odricanje. Vremenom se isplati, ako ne novčano, onda kroz znanje. Najvažnije je da vjeruju u sebe, jer će često biti sputavani. I da uživaju u onome što rade – ja, na primjer, dok fotografišem svadbu i pjevam, od posla napravim uživanje I zabavu“, zaključuje Rizo.

*Ovaj medijski sadržaj kreiran je kroz finansijsku podršku podfonda za dnevne i nedeljne štampane medije i internetske publikacije Ministarstva kulture i medija Crne Gore.