ERVIN SPAHIĆ JOŠ JEDNOM PRIČOM EVOCIRAO USPOMENE NA STARO BIJELO POLJE

Sjedimo tako ja i moj rođak Reško – Mango Čikić u“ Idili“ (Lounge bar u Podgorici), uz kahvu muhabet udarili. Divanimo i uz divan hokamo akovskim sokacima i mahalama. Prebiramo kako se koji sokak i mahala zvala. Te Jupovića sokak, Karahmetovića sokak, Idriska mahala, Bejtića sokak, te uz Ploču pa niz Kulu…. Od Gornje mahale pa u Donju mahalu… Hokali kroz vakat prepričavali zgode i češagije. Tabirili zašto koje ime džada dobi. Krenuli od Oromana pa stigli do Toromana…Mnoge tarabe preskakali, kroz avlije prolazili, na aralučka vrata lupali, džanarike još zelene “krali”…
…..
Bjelopoljski šeret, poznati advokat, bivši sudija uvijek poželjan u kafanskom društvu, svojim vicevima i šalama uveseljavao je prisutne goste. Jedan od njegovih bisera je i ovaj : Zasjelo društvo u kafani, popilo se i mezilo baš mnogo. Tura turu stizala. Ali kako se bližio kraj druženju, neko za stolom prokomentarisa :
– E baš smo se fino družili i poseđeli !
– Potom uze riječ advokat: „E slušajte me sad dobro drugovi moji ! Ako mislite da mi pristane ova gozba večeras“ ! – pa napravi kratku pauzu da bi izazvao što veću pažnju društva, sačeka dok se svi ne „ pretvoriše u uvo “, pa čak i oni za susednim stolovima, pa reče : -„ A vi mi ne dajte da platim“ ! Što izazva smijeh svih prisutnih.

Druga anegdota beše vezana za njegovu profesiju.
Napisao on tužbu jednoj stranci, i na upit stranke :“ Koliko treba da platim za uslugu “?
– Advokat odgovori : „Ko za tebe 40 maraka (marke tada bjehu sredstvo plaćanja)“!
Vadi stranka 50 maraka, a advokat se češe po glavi i prebira po džepovima. Sjeti se da je to što je imao novca kod sebe sinoć potrošio sa društvom, a jutros stranka poranila pa nije stigao da drugi podigne u banci.
Kako nije mogao kusur da vrati advokat predloži stranci : „Nemam trenutno da ti vratim kusur , ali ti mogu dopisat u žalbu šta god ti hoćeš za ovih preostalih 10 maraka“ !
…..
Kako ne ispuštamo iz ruku telefone, dohvatismo se i facebooka.
Složismo se da tri moģućnosti pruža fb svojim korisnicima : da pametan nešto kaže, da mudar upija ta znanja i treća mogućnost da idioti blate ove prethodne korisnike fb.

Helem, često sam i sam tabirio, kakva je korist od ovog fejsbuka. Imaš virtualne prijatelje, sa kojima nikada kahvu nećeš popiti. Zahtjeve za prijateljstvo dobijaš i od onih koji ti dobro ne misle. Na tvoj zid se zakače nekakvi anonimusi pa švrljaju po zidu , ne bi li preko tebe neko saznao i za njih.Neki novi klinci hoće da vam pišu biografiju, a niti vas poznaju nitu su učestvovali u dešavanjima o kojima raspravljaju. Helem izgleda da je“ došlo vrijeme da kokoške ćute a jaja kokodaču“. Ima tu i dosta fine i pristojne raje koju da nije fejsbuka nikada insan ne bi ni upoznao. Ali sad dolazimo do toga kako odvojiti kukolj od žita. Pa veoma jednostavno: objavljujte samo najljepše fotografije, ne propustite ni jednu destinaciju bilo u zemlji ili vani a da je ne ovjekovječite i na zid objavite. Bilo koju proslavu ili događaj koji po vašem mišljenju mogu one zlobne i pakosne iritirati ne propustite da objavite. Budite to što jeste i nemojte se truditi da budete ono što drugi traže od vas. I šta sada ? Sada je ostalo samo da čekate. Ne mogu oni dugo izdržati. Ne da im zloba i zavist. Oni ih tjeraju da se javnu. Prvo će biti zabrinuti da ne trošite pare poreskih obaveznika. Pa zatim odakle vama pare….pa zašto baš vi a ne neko drugi……pa zašto ste to što jeste a niste ono što bi oni željeli da budete…itd. itd. E sada dolazimo do faze kada na kulturan način treba da ih dilitnete iz prijatelja i za sva vremena blokirate. U njima su mržnja, zavist i zloba tako duboko ukorijenjenii da to ni istjerivač šejtana ne može istjerati, ali ste ih vi uspjeli na svjetlo dana i na čistac izvesti. I zato za njih i postoji dugme „ sikter “. E zato je fejsbuk, ako ni zbog čega drugog a ono samo zbog ovog dobar.
„ Deder Boga ti pošto pamtiš dosta tih arhaizama i Turcizama iz bir vaktila iz našeg Akova, bili mogao prevesti i ovu riječ: „ facebook“?- upita me Reško.!
„Da si mi ti zdravo! Davno sam ja to učinio. Slušaj pažljivo FACEBOOK se prevodi kao ČEHREĆITAB- Ako je face-lice a lice je čehre, ako je book- knjiga a knjiga je ćitab, onda ti je FACEBOOK- ČEHREĆITAB, logično zar ne ?“- odgovorih mu.
„E imaš kahvu za ovo !“ odlučan da časti izgovori Reško – „ Deder Nešo, saldiši nam još po jednu baška!“
” Momci fajront je “! Bi nam milo za ovo momci, ali ne i što moradosmo muhabet prekinuti.
Ah i ovaj gazda taman kad smo umeračili u eglenisanju morade nam udariti na merak.

Ovo me podsjeti na jednog našeg sugrađanina, koji je bio dosta stariji od nas, ali neženja bio i dok smo ja i moje društvo bili pribrehli za ženidbu a on iako je od tada prošlo niz Lim mnogo vode ni do dan danas ne nađe izabranicu srca svog. A kako će i naći kad je bio muhanatli i ters. Sjećam se da bi kao momci stajali naspram hotela „ Sandžak “ a korzo bjelopljsko proživljavaše svoje zlatno doba. Mahluka na džadi bukadar. Sjatilo se insana od svukuda. Došli studenti na ferije, gastrajbateri sa renta car limuzinama iz Njemačke ( ove druge destinacije još ne bijahu otkrivene ), trešti muzika na sve strane: „ Hej Ramo ! Ramo, Ramo druže moj….“ Puni autobusi omladine, a i onih drugih, iz okolnih sela pristizahu na bjelopoljsko korzo. Mi se postrojili jedan do drugog zagledamo zgodne đevojke, stavili se na slatke muke, da izaberemo koja je mis večerašnjeg korza. Sužavali izbor, ukrštali argumente i taman kad smo postigli konsenzus (što bi rekli političari) oko jedne zgodne plavuše iz Gornje mahale, uključi se u muhabet naš stariji sugrađanin : „ Jeste lijepa, visoka, vitka, iz fine familije…, ali..“- pa napravi kratku pauzu- „ Ima ravne tabane “.
I tako nam merak ode u helać.
„ A neće na regrutaciju za vojsku“ ! – dobaci neko od drugova.
Od tada smo svi izbjegavali da pred njim komentarišemo đevojke i čuvali se da ne sazna koja nam se dopada ili sa kojom se zabavljamo, da joj ne bi kakvu mahanu naturio. Jer mala je ovo kasaba, pa ako ode priča, mahaluše to razglase, nema tog telala koji će to opovrgnuti.
E kad već pomenuh korzo sjetih se i komentara profesora filozofije Z.S. iz bjelopoljske gimnazije.
Uzeo profesor da propituje učenike, a oni nespremni (nisu očekivali to – računali su da će po njihovoj „evidenciji“ biti nova lekcija) i on nezadovoljan znanjem koje su pokazivali obrati im se povišenim tonom : ” Ne umijete uzet knjigu u ruke a umijete svaku bogovetnu noć na korzo. A znate li vi da je to gubljenje vremena ? – pa zastade. ” Korzo vam je, korzo vam je: rotaciono kretanje šupljih glava” !
– “Ali, profesore, pa mi i vas viđamo da šetate na korzou “! – dobaci neko od učenika.
– ” Zapamtite jedno : Svako pravilo ima i svoj izuzetak” ! – snađe se profesor.
….
Sadašnjost je investicija za prošlost. Prošlost vam je preporuka za budućnost. Zato vodite računa o svom ponašanju sada, da ne bi bili nesrećni zbog svoje prošlosti! Što bi rekao naš narod : Što posiješ to ćeš žnjeti. Vakat je najbolji kadija. Sve što radite danas, sutra će biti – juče. I zapamtite jedno : Društvene mreže, su oduvale velove zaborava.
Allahimanet ! Novi dan nova nafaka…..