STANOVNICI BJELOPOLJSKE OPŠTINE OVE GODINE U VELIKOM PROBLEMU: ZA ČETIRI KUBIKA PITKE VODE TREBA DA PLATE 220 EURA

STANOVNICI BJELOPOLJSKE OPŠTINE OVE GODINE U VELIKOM PROBLEMU: ZA ČETIRI KUBIKA PITKE VODE TREBA DA PLATE 220 EURA

Na sjevernoistočnom dijelu planine Bjelasice nalaze se katuni stanovnika bjelopoljske opštine. Svaki katun ima ime,a poznatiji su Cmiljača, Dolovi, Bardov do, Omar, Rupe, Gudžaline… Kako kaže jedan od katunjana, istina sve ređih, Novica Vule Radović svakog ljeta iz Kruševa, iznad Bijelog Polja, stoku izdiže u katun Rupe. To radi već godinama, ali ističe da je ova najteža jer vode nemaju.

Radović ima stado od oko 200 ovaca i drži dvadesetak goveda. Kaže da su svake godine, nakon dostavljenog pisanog zahtjeva, dobijali cistijerne vode i sve je bilo relizovano na besprekoran način.Ali ovog ljeta nastali su problemi.

– Ova godina je najteža od kako ja dolazim na planinu. Problem sa vodom nam je ogroman i ne možemo ga sami riješiti. Za stoku imamo vode, ali za piće je nemamo. Svake godine smo imali povoljnost da nam iz Opštine šalju dvije cistijerne sa vodom koju je dopremala Služba zaštite i spašavanja i tako bi imali pitku vodu. Evo sad odlučiše da nam to uskrate. Kažu promijenile su se procedure. Sada su nam te dvije cisterne vode uskratili. Kažu da je dopremanje vode tamo gdje je potrebna preuzelo Komunalno preduzeće ” Lim‘‘. I njih sam kontaktirao ali oni kažu da to više ne rade besplatno. Kažu da treba da im platimo 220 eura za četiri kubika vode. Ali ne pomaže i da platimo jer iz Komunalnog kažu da nemaju više vozilo kojim će to da obave jer to što imaju je staro i dotrajalo i nije u stanju da se ” penje na planinu” – priča Radović.

Kaže da je zvao i i načelnika Službe zaštite i spašavanja, Edina Kolića, sa kojim su godinama imali besprekornu saradnju, i molio ga da im izađe u susret kako bi na katunu imali vodu za piće.

–-U saznanju smo da će se ovaj način promijeniti i da će nam vatrogasci opet dopremati vodu. To čekamo sa nestrpljenje. Inače, kada bi morali da platimo dopremanje vode, to je 45 kilograma sira za jednu cisternu. Onda zašto da radimo i bavimo se stočarstvom – pita se Radović i dodaje da su katunjani spremni za svaki dogovor. Pristaju i da plate naftu za kamiona, a da zauzvrat dobiju vodu.

Makadamski put katunjani sami popravljali

Radović kaže da je put do katuna Rupe u relativno dobrom stanju. Ističe da su put popravljali katunjani, organizovali se, platili naftu i angažovali braću Vlaović da put ravnaju.

– Do katuna ima osam kilometara makadamskog puta. Trebala bi Opština da pošalje greder da ovaj put osposobi za normalno odvijanje saobraćaja-ističe Radović.

Kaže da se sjeća da su nekada na Bjelasici bile igranke, da su se mladi okupljali i družili. Sada, kaže on, planina oživi uoči i na dan Svetog Ilije, kada se iz svih krajeva Crne Gore i Srbije okupe ljudi, kampuje se, druži, zapjeva i kolo zaigra… a onda opet planinom zavlada tišina.

Na katun Rupe izdiže nekoliko stočara i iz godine u godinu sve ih je manje. Tu su Rajko Vuković, kojem ne treba voda jer je sam doveo do kolibe, zatim Novica Radović, Radule Minić, te Željko i Vesko Korać.

– Treba nam samo voda za piće, ali izgeda nadležni neće da razumiju naše muke. Zato nas je i sve manje na katunima jer na ovakav način ne možemo da opstanemo. Ranije je bilo po sedam-osam katunjana u ova četiri katuna i bilo je preko hiljadu ovaca i jagnjadi i puno goveda. Radili smo i mučili se ali evo dovode nas u skoro bezizlaznu situaciju – kaže Radović i dodaje da od katuna Rupe do prvog izvora pitke vode ima četiri i po kilometra.

–Pojašem na konja i dotjeram u bidonima vodu za piće, ali ovo je prosto neizdrživo –zaključuje Radović.
On naglašava da katunjani koji pripadaju mojkovačkoj opštini nemaju problem i da oni od Opštine dobijaju vodu.

Izvor: Dan
Novinar: Milovan Novović