NAŠI U „BIJELOM SVIJETU“ ČUVAJUĆI TRADICIJU ČUVAJU SEBE: KAKO TO RADE HARIS I ANDRIJA, KAČAMAK U ČIKAGU NA „KOLAŠINSKI NAČIN“

Volimo da se okupimo i da na tim okupljanjima vraćamo zavičaj u naša srca. Na takmičenju u pripremanju jela smo „ponudili“ kačamak i vidjeli da je takmičarska šerpa brzo ostala prazna. Bio je „osmočen“ kao u našim kolašinskim restoranima, pričaju Haris Toković i Andrija Mijatović.

Tradicija je najbolji čuvar zavičaja. Tradicijom se zavičaj brani i „stiže“ tamo đe nam najviše treba. U onaj prostor male praznine srca i duše. Još kada je zavičaj udaljen hiljadama kilometara ili tačnije osam hiljada i skoro dvjesta kilometara vazdušne linije. Toliko je od Kolašina do Čikaga, u kojem su, između ostalih, i mladi Kolašinci Haris Toković i Andrija Mijatović…

Ovoga puta njihov izazov bio je učešće u takmičenju u pripremanju hrane, takozvanoj Kotlicijadi. Kulinarski izazovi sa adrenalinom druženja, sve to na jednom mjestu i u jednom čikaškom danu za ljude iz Crne Gore i Srbije koji su za život izabrali ovu tačku Amerike…

– Učestvovalo je više od 20 ekipa i sve su po svom izboru pripremale hranu. Sve su to obični ljudi koji rade druge poslove, a ovdje se oprobavaju u kuvarskim sposobnostima. Učestvovali smo ispred naše organizacije „Porijeklo“, a Kolašin smo predstavljali Andrija Mijatović, Dino Toković, Dara Milošević i ja. Odlučili smo da pripremamo kačamak, a recept nam je poslao naš prijatelj iz Kolašina Nebojša Ćetković. Kuvao se krompir, tekle ostale pripreme, moralo se malo i improvizovati, pa smo od dvije nogare od stolova napravili „kačamare“. Kada je došlo vrijeme da se kačamak „tuče“, krenuli smo silovito uz bodrenje okolne publike. „Opkoračili“ smo šerpu sa krompirom i brašnom i nijesmo žalili ni snage, ni „udaraca“. Upozorili smo našu Daru Milošević, inače iz Mateševa, koja je spremala priganice sa medom i kajmakom, da ne potroši zalihe kajmaka jer smo htjeli da kačamak bude baš dobro „osmočen“, kao u našim kolašinskim restoranima, koji imaju najbolji kačamak u Crnoj Gori – priča Haris Toković.

Andrijin i Harisov kačamak su probali i „domaći“ koji znaju o kakvom se jelu radi, ali i brojni Amerikanci, kojima je to bio prvi „susret“ sa ovim tradicionalnim crnogorskim jelom. Da su svi bili zadovoljni, potvrđuje i to da je takmičarska šerpa brzo ostala prazna. Ekipa je još pripremila teletinu ispod sača i imala zapažen nastup na ovom takmičenju…

– Uvijek nam je drago da se okupimo i da na tim okupljanjima vratimo zavičaj u naša srca. Kačamak je poseban simbol kolašinskog kraja, ali i naših porodica, načina života. Uz njega „doletimo“ najbrže do našeg Kolašina. Naša organizacija „Porijeklo“ okuplja više od 100 članova iz cijele Crne Gore koji žive u Americi, najviše u Čikagu. Pomažemo i ugroženima u Crnoj Gori, narodnim kuhinjama… Organizujemo se da pomognemo i našim sportistima koji u svijetu predstavljaju Crnu Goru. Uvijek imamo dobar odziv na humanitarnim akcijama. U aprilu smo imali humanitarno veče za pomoć ugroženim porodicama u Crnoj Gori, kojem je prisustvovala i konzulka Snežana Jonica – priča Haris Toković.

Umiju i znaju da rade i da opstanu na probirljivom američkom tržištu. Da budu profesionalci na poslu, dobri domaćini i organizatori svojih porodica. I u svemu tome postoje dani kada odluče da se „presele“ u zavičaj. Kada su „tukli“ kačamak, Haris i Andrija kao da su bili u svojim kolašinskim dvorištima…

Izvor: Pobjeda