PREMIJER SE POSVAĐAO I SA EKONOMSKIM FAKULTETOM

PREMIJER SE POSVAĐAO I SA EKONOMSKIM FAKULTETOM

Spajić je ocijenio kao sramnu analizu Ekonomskog fakulteta po kojoj je program ES1 uticao na rast inflacije. Najavio je da će tražiti da se sastane sa autorima te analize, od kojih će tražiti da pronađu prave razloge za inflaciju

Efikasnija javna uprava, jači socijalni dijalog, regulatorni okvir usmjeren ka razvoju, formalizacija sive ekonomije, lak pristup finansijama za preduzeća, obrazovanje i vještine po mjeri privrede, inovacije i digitalna transformacija, brža tranzicija ka zelenoj ekonomiji, veća produktivnost za veću konkurentnost i društveno odgovorno poslovanje za dugoročnu održivost jesu ciljevi kojima crnogorska privreda treba da teži, poručeno je sa Foruma „Biznis agenda 2025 povoljniji poslovni ambijent: inovacije, konkurentnost i održivost“, koji je organizovala Unija poslodavaca Crne Gore (UPCG), uz podršku Međunarodne organizacije rada (ILO).

Nakon pozdravne riječi predsjednika Unije poslodavaca Slobodana Mikavice, učesnicima panela i gostima obratila se Julija Drumea iz ILO, koja je rekla da je Biznis agenda strateška mapa privatnog sektora koja potvrđuje značaj socijalnog dijaloga i pravde, kao i Filip Lazović, zamjenik generalnog sekretara UPCG.

Premijer Milojko Spajić je istakao da je Crnoj G ori potrebna brza javna administracija, kao i smanjenje poreskog opterećenja, što vidi kao cilj 44. Vlade. On je kazao da je Vlada tražila dozvolu od EU da otpusti 20 odsto zaposlenih u javno upravi, ali to nije lako i nije u skladu sa evropskim propisima.

-Državni aparat treba da je što manji, da je efikasan i da se digitalizuje maksimalno. Naša poreska filozofija je ta da hoćemo da podsticaj privrede i države ujedinimo. Kad privreda ima velike prihode, i država da ima velike prihode rekao je Spajić.

Crna Gora je malo tržište, pa je evropski projekat, kako je naglasio, veoma važan za Crnu G oru.

-Zato je važno što ćemo postati dio ogromnog tržišta od 500 miliona ljudi. Ali to znači veću konkurentnost. Neće uvijek biti povoljni uslovi za privredu. Samo će krajnji potrošač uvijek imati korist. Ali, najvažnije je povećanje tržišta, kao i to što će se po ulasku u EU potpuno drugačije gledati na Crnu Goru dodao je premijer.

On je uvjeren da je prijem u SEPA prvi korak ka evropskom tržištu i većim investicijama.

Premijer je istakao da nam je potrebna diversifikacija privrede, za šta treba više ulaganja i investicija. Najavio je da će Vlada ubuduće pri donošenju svih odluka insistirati na komunikaciji sa sindikatima i biznis sektorom.

-Vlada još uvijek prilagođava poreski sistem našoj privredi, koja je trenutno jedna od najrasterećenijih u Evropi. Poresko opterećenje rada je 11 odsto na minimalnu zaradu, a 15 ili 16 odsto na prosječnu. U Evropi je prosjek 35 do 40 odsto ukazao je Spajić. Kako je ukazao, siva ekonomija je najveći problem i države i privrede i država je zato prinuđena da poveća poreska opterećenja.

-Vizija ove vlade je da smanjimo poreska opterećenja građanima i privredi. Što više se para prometuje u privredi, biće više sredstava i za državu. Zato su ES1 i ES2 bitni, jer se država i privreda bore za istu stvar. Zato je siva ekonomija naš najveći problem rekao je Spajić. On smatra da je sramna analiza Ekonomskog fakulteta po kojoj je program ES1 uticao na rast inflacije. Najavio je da će tražiti da se sastane sa autorima te analize, od kojih će tražiti da pronađu prave razloge za inflaciju. On je ocijenio da će Razvojna banka biti komplementarna privatnim bankama.

-Razvojna banka treba da prati razvojnu politiku Crne Gore – kazao je Spajić.

Po riječima generalne sekretarke UPCG Suzane Radulović, iako ne postoji precizna metodologija za iz-računavanja nivoa sive eko-nomije, smatra se da je ona kod nas na nivou od 35 do 37 odsto, što su ogromna neoporezova-na sredstva.

-Zabrinjava što suštin-ski ništa nije urađeno protiv sive ekonomije, što deprimira privredu dodala je Radulović.

Izvršni direktor Čikoma Vladan Tabaš kazao je da je digitalna transformacija u Crnoj Gori do danas neprihvaćena i nejasno shvaćena.

-Imamo dobre preduslove u telekomunikacionoj infrastrukturi i digitalnim servisima, ali je potreban širi društveni konsenzuz. ICT sektor može biti ogroman pokretač, ali nije ukazao je Tabaš. On je naglasio da informatika može da pomogne u reformi poreskog sistema.

Borba protiv sive ekonomije je investicija

Direktor u Porto Montenegru Predrag Leković kazao je da je dobro da Vlada razumije strukturne probleme u privredi, posebno u turizmu, i da ga raduje što želi da ih riješi.

Ukazao je da postoji opasnost da se zakasni, pa Vlada u narednom periodu mora da povuče neke hrabre poteze i stvori dobru strategiju. On je naglasio da je borba protiv sive ekonomije investicija.

Nenormalno je da plate u javnom sektoru budu veće nego u privredi

Govoreći o stvaranju primamljivog ambijenta za zapošljavanje u privatnom sektoru, premijer je rekao da je protiv neselektivnog povećavanja bruto zarada u javnom sektoru.

-Nenormalno je da plate u javnom sektoru budu veće nego u privredi. Prije ES2, razlika između privrednog i javnog sektora bila je 200 eura. To je nenormalno naglasio je Spajić.

On je objasnio da je politika „Evrope sad 1” bilo povećanje neto zarade kroz smanjenje poreskog opterećenja.

-Na taj način su povećanja bila distribuirana ravnomjerno, nijesmo favorizovali javni sektor u odnosu na privatni. Međutim, između „Evrope sad 1” i „Evrope sad 2” postojao je jedan vakuum, koji je iskoristio to da neselektivno poveća bruto zarade u javnom sektoru. Privatni sektor je morao da diže bruto zarade, a dizanjem bruto zarada vi dižete trošak svog poslovanja. A na koga ćete da prebacite taj trošak poslovanja? Pa naravno, na potrošače kazao je pemijer.

Izvor: Dan