ZINDOVIĆ: TREBA MARKETE DA BOJKOTUJEMO SVAKI DAN, I DA USPUT MIJENJAMO SEBE

Stav. Piše: Milica Zindović

Pred bojkot velikih marketa: Mi smo, ljudi, bića navika. Navikli smo da kupujemo određene artikle, brendove, u određenim prodavnicama (čudo jedno, navikli smo da nas biju (po novčanicima) I sve je to dio jednog osjećaja da bez mnogo toga ne možemo (da živimo). Greška. Velika greška. Zapravo smo mnogo jednostavniji. I nisu nam potrebne brojne džidžabidže. Kome je zaista potrebna baš ona milka od 8 i kusur eura?

Kome je zaista potreban čips u najvećoj kesi? Kome je zaista potrebno 50 različitih proizvoda za higijenu i njegu? Kome je zaista potrebno po 3 zimske jakne svake sezone? Kome je zaista potrebno toliko nove garderobe i obuće? Dok ne osvijestimo da je jedini pravi bojkot ako ignorišemo njihove kampanje koje nas uveravaju da nam samo ovo, i sve ovo, treba, i shvatimo šta su naše prave potrebe, a koje obično nemaju veze sa kupovinom (druženje i razgovori sa prijateljima i porodicom, razvijanje iskrenih i dobronamjernih veza sa drugim ljudima, čitanje knjiga i sticanje znanja, putovanja, odlasci u prirodu, pronalaženje smisla života, razvijanje empatije, izgradnja ličnog integriteta, iskazivanje bunta kad za to ima potrebe, traženje svojih prava, prihvatanje svojih obaveza, svijest o moralnim principima, razumijevanje značaja solidarnosti i pravde i za nas i za druge, njegovanje hobija..), nećemo uzdrmati njihove (cjenovne) politike.

Ali, kad mnogi povučemo ručnu i počnemo da kupujemo umjerenije – spram potreba, i tražimo načine da proizvedemo i sami makar nešto od hrane, tek tada ćemo demonstrirati moć zajednice i postati uticajni. Kao pojedinac, i kao jedan dan netrgovanja u tim oligopolskim (ili su oni zapravo monopolski?) lancima, nismo jaki. Treba nam složna zajednica i kontinuitet, upornost u ostvarenju cilja. Treba da ih bojkotujemo svaki dan, i da usput mijenjamo sebe i svoje loše navike, a sve je to svakako za naše dobro, iako može malo da boli u početku.